SIGNALISTIČKA ISTRAŽIVANJA

Ljubiša Jocić

SIGNALISTIČKA ISTRAŽIVANJA

SIGNALIZAM, između ostalih medija, služi se jezikom i bavi se njegovim ispitivanjem. To on čini da bi izazvao promene u najvećim dubinama čovekovog saznanja, svesti, imaginacije; najdublje promene u samom biću čoveka.

Suzana Langer nam je najbolje pokazala, kao jedan izuzetan istraživač jezika, sve njegove visine i sve njegove močvare. Nije nam cilj da se upuštamo da pratimo sve te široke puteve i uzane čarobne staze koje je načinila njena misao po tim predelima. Za naše postavke, istrgnućemo iz tog lucidnog tkiva neke njene misli, svesni da time, kao svakom vrlo organizovanom mišljenju, više nanosimo štete onime čime se služimo, nego što koristimo onome što želimo da kažemo.

Iznoseći mišljenja raznih naučnika, da bi došla do svoga, Langerova, između ostalog, da bi našla korene jezika ide do gukanja bebe, od glasova koji izražavaju emocije, da bi se složila da prvi slogovi, pa zatim reči, nastaju iz svečanih obreda: glasova, slogova izgovorenih da bi podvukli, obratili pažnju učesnika na ritam, pa da se iz toga razvila prva upotreba jezičkog simboličkog istraživanja. Ona podvlači da je čovek imao više mogućnosti razvoja preko jezika nego izražavajući se, saopštavanjem i percipiranjem, preko pokreta tela, gestova, mimike, pa da se zato jezik tako i razvio. Svejedno da li je ova hipoteza Langerove sasvim osnovana u celini. Ali činjenica je da je jezik u svoj svojoj sintektičnoj i gramatičkoj složenosti deljiv na reči, slogove, slova–glasove, od kojih je po Langerovoj i nastao.

Signalizam ide ka tom rastavljanju jezika na najosnovnije delove. I nije nikakva besmislica vratiti se ludističkim korenima jezika, pa čak i čisto emotivnim glasovima, predsmislenim zvukovima.

Signalizam se bavi istraživanjem svih medija, pa i jezika, ispitujući pri tome, sve mogućnosti.

8. avgust 1975.

(Iz knjige „Ogledi o signalizmu“, Beograd, 1994)